free read Le Passé d'une illusion Essai sur l'idée communiste au XXe siècle 100

summary Le Passé d'une illusion Essai sur l'idée communiste au XXe siècle

François Furet was acknowledged as the twentieth century's preeminent historian of the French Revolution But years before his d There is a rare class of books that interpret history through a specific intellectual prism without taking shortcuts or succumbing to simplifications They dig in deep reuire full attention and hard work and force you to rethink your models of the world For Bertrand de Jouvenel the prism was power for Rene Girard it was mimesis and for Francois Furet it was the idea of communism The book is beautifully translated by Furet’s wife it is rich with aphorisms and precise yet multilayered formulations Intellectually and aesthetically it is a slow and rewarding read which stands apart from many other excellent books on communism including Richard Pipes Martin Malia or Hannah Arendt Furet explores the role and status of bourgeoisie intellectuals nationalists and Jews in European history he dives in deep into Bolshevism’s co dependent relationship with Fascism Nazism and he traces out the contingent and intentional framing of the Communist idea through seminal historical events including World War I Great Depression Spanish Civil War World War II death of Stalin and Cold War We get to witness how an ideological doctrine gets to mutate survive and flourish despite the manifestly horrible outcomes it leaves in its tracks and despite the blatant 180 degree turns in its short term goals and public pronouncements Such feat reuired a political will capable of maintaining orthodoxy regardless of the situation on the ground And Furet describes exactly how that was doneIn naming the book “The Passing of an Illusion” Furet was hopeful that 1991 finally buried the idea that gripped the hearts and minds of a considerable chunk of Western intellectuals for most of 20th century But in the final few pages he seems unsure if human nature can shake off this illusion He died in 1997 and today we can readily attest that his fears were well justified

read ↠ PDF, DOC, TXT or eBook Æ François Furet

Le Passé d'une illusion Essai sur l'idée communiste au XXe siècle

Le passé d'une illusion is a penetrating history of the ideological passions that have fueled and characterized the modern era De referencia en Postguerra

François Furet Æ 0 download

Eath he turned his attention to the conseuences and aftermath of another critical revolution the Communist revolution The result U predgovoru za „Prilog kritici političke ekonomije“ Karl Marks tvrdi da se epohe u razvoju ljudskog društva „daju konstatovati sa tačnošću fizičkih nauka“ i da su „buržoaski odnosi proizvodnje“ tj kapitalizam društvena formacija kojom se završava predistorija ljudskog društva nakon koje nužno nastupa komunizam kao svojevrsno ispunjenje istorije čovečanstva Fransoa Fire se u „Prošlosti jedne iluzije“ trudi da objasni zašto je ova ideja zapravo dve ideje – o nužnosti istorije i o propasti kapitalizma imala ogroman uticaj na duhove 20 veka uticaj kakvim ne može da se pohvali nijedna ideja pre nje Različite interpretacije Marksovih tvrdnji bile su ideje vodilje revolucionarnih pokreta širom sveta počevši sa boljševicima u Rusiji 1917 koji su uspostavili režim koji je bio inspiracija za mnoge političke pokrete intelektualce umetnike i obične ljude tokom čitavog 20 veka da bi se u poslednjoj deceniji tog veka raspao tako da od njega ništa ne ostane Fire nam nudi obimnu i kompleksnu ali veoma jasnu istoriju tog režima i njegove ideje trudeći se da odgovori na najvažnija pitanja koja su iza njega ostala koja i dan danas interesuju istoričare i društvene naučnike širom svetaFransoa Fire 1927 1997 bio je jedan od najznačajnijih francuskih intelektualaca 20 veka Kao i mnogi istoričari i pisci njegove generacije bio je član Francuske komunističke partije koju je napustio 1956 zbog sovjetske invazije na Mađarsku što je kako kaže „bila najpametnija stvar koju je ikada uradio“ Iskustvo u komunističkoj partiji je snažno uticalo na njegova lična i akademska interesovanja Nakon što je diplomirao na Sorboni posvetio se proučavanju Francuske revolucije da bi 1965 zajedno sa Denisom Rišeom objavio dvotomnu „La Révolution Française“ Nju je pisao iz perspektive tada dominantne „Annales“ škole koja je bila pod velikim uticajem marksizma Međutim u svojim kasnijim delima on pravi radikalni otklon od ove struje U nizu dela počevši od „Penser la Révolution française” iz 1978 pa sve do “La Révolution 1770 1880” iz 1988 Fire kritikuje marksističku interpretaciju Francuske revolucije kao klasne borbe i modela za Oktobarsku revoluciju Njegov doprinos je bio u tome što je umesto međusobnog odnosa klasa analizirao političke i intelektualne debate tog vremena podsećajući da je revolucija pre svega bila radikalna promena u ravnoteži filozofske i političke moći a ne ekonomskog „klasnog interesa“ Zbog svega ovoga Fire se svrstava u „revizionističku“ istorijsku školu Iako mu je glavni predmet interesovanja bila Francuska revolucija Fire se veoma interesuje i za istoriju ideje komunizma a pitanje odnosa između Francuske i Oktobarske revolucije je jedna od važnijih tema „Prošlosti jedne iluzije“ Ova knjiga je pre svega narativ o razvoju ideje komunizma u 20 veku njenom uticaju na intelektualce i javno mnjenje tog vremena kao i njene političke posledice sa posebnim osvrtom na sprovođenje ove ideje u Sovjetskom Savezu Takođe autor posvećuje pažnju odnosu i paralelama između dva „antiliberalna“ režima 20 veka – komunizma i fašizma Pored ovih većih tema knjiga sadrži ogroman broj manjih segmenata u okviru poglavlja u kojima nas autor upoznaje sa specifičnim detaljima u vezi sa nekom temom bilo da je to kratka biografija određenog intelektualca istorijat razvoja komunističkog pokreta u nekoj zemlji ili čak književna analiza određenog dela „Prošlost jedne iluzije“ obiluje ovakvim digresijama a autor ih uglavnom uspešno uklapa u narativnu celinu ne prekidajući značajno tok izlaganja Od prve do poslednje stranice autor nam priča priču koja obiluje interesantnim zapažanjima referencama na književna dela a sa vremena na vreme je toliko literarizuje da nam se čini da čitamo književno a ne istoriografsko delo Umesto obilja istorijskih podataka godina i imena u vezi sa temom o kojoj piše Fire nam nudi jednu koherentnu i dobro uklopljenu naracijuKnjiga je organizovana u 12 poglavlja koja su hronološki poređana sa povremenim retrospekcijama i anticipacijama zajedno sa predgovorom i epilogom Prvo poglavlje „Revolucionarna strast“ govori o idejama koje su uzrok totalitarnih ideologija 20 veka Drugo i treće poglavlje opisuju uticaj Prvog svetskog rata na razvoj ideje komunizma kao i sprovođenje i uticaj Oktobarske revolucije Četvrto poglavlje „Vernici i razočarani“ daje prikaz intelektualne privlačnosti ideje komunizma i tri veoma interesantne biografije značajnih komunističkih intelektualaca Peto poglavlje daje pregled razvoja SSSR a posle Lenjinove smrti šesto po mom mišljenju ključno poglavlje poredi komunizam i fašizam dok sedmo i osmo analiziraju ideju „antifašizma“ Deveto i deseto poglavlje prikazuju SSSR i njegov uticaj za vreme i neposredno posle Drugog svetskog rata Jedanaesto otkriva uzroke nove polarizacije sveta dok dvanaesto daje prikaz SSSR a posle Staljinove smrti Epilog kratko opisuje SSSR posle Hruščova i daje završne primedbe o raspadu Sovjetskog Saveza koji za autora predstavlja kraj ideje komunizmaCilj ove knjige je da parafraziram autora „rekonstruisanje puta stvaranja mitologije o SSSR u i uopšte komunizmu u javnom mnjenju“ metodom „popisa ideja volja i okolnosti“ Smatram da je autor tokom najvećeg dela knjige veran svom zadatku dajući nam utemeljene informacije o stanju u društvima tokom različitih vremenskih perioda Međutim Fire pored puke istoriografske deskripcije koja čini najveći deo ovog dela nudi i određene mehanizme kojima objašnjava društvene fenomene i promene Smatram da bi ove mehanizme i teze trebalo detaljnije analizirati jer one po mom mišljenju predstavljaju ključni doprinos ovog dela društvenoj nauci Fire pre svega analizira sam nastanak ideje komunizma kombinujući dva faktora – mržnju prema buržoaziji koja je posledica demokratije i javlja se i kod radničke klase i kod aristokrata i specifičnu klimu nakon Prvog svetskog rata koja podrazumeva želju za obnovom novim svetom i „novim čovekom“ Fire tvrdi nadovezujući se na Hanu Arent da su komunizam i fašizamnacizam zapravo dva naličja iste ideologije totalitarizma tj antiliberalizma Razlike postoje npr Fire tvrdi da je nacizam „čist nihilizam“ zasnovan na snazi i volji dok komunizam ima racionalnu notu ali nisu toliko velike da bismo ova dva pojma mogli da posmatramo odvojeno Ova teza je i danas mnogim autorima problematična jer povezuju sovjetski komunizam sa „antifašizmom“ čiji je tvorac Vili Mincenberg agitator Kominterne pojmom koji Fire detaljno analizira i demistifikuje On tvrdi da je dihotomija fašizam antifašizam lažna i da onemogućuje analizu komunizma Sovjetska vlast je „fašizmom“ nazivala ne samo Musolinijev i Hitlerov režim već sve poretke koji nisu komunistički Ideja „antifašizma“ koju su agenti Sovjetskog Saveza širili po Evropi bila je neverovatno plodna te je uticala ne samo na evropske partije članice Kominterne već i na mnoge intelektualne krugove Evrope Ona nestaje u periodu između potpisivanja sporazuma Ribentrop Molotov do napada Nemačke na SSSR da bi posle toga bila jača nego ikad – Sovjetski Savez je izašao kao pobednik iz rata i preuzeo sve zasluge za pobedu nad Hitlerom nakon čega je ideja komunizma bila popularnija i blistavija nego ikad Posle Drugog svetskog rata „antifašizam“ će biti usmeren ka „imperijalizmu“ Sjedinjenih Država ova ideja će imati uticaj i na samom tlu SAD a za vreme rata u Vijetnamu nprJedan od ključnih razloga privlačnosti ideje komunizma Fire nalazi i u njenoj univerzalnosti i „istorijskoj nužnosti“ element koji Fire naziva „religija istorije“ Ta ključna osobina ove ideje tvrdnja da su zakoni istorije spoznati i da se kreću u njenu korist posebno je nadahnjivala intelektualce ali i obične ljude koji su održavali sovjetsku mašineriju zanemarujući moral zbog vere da „izvršavaju istoriju“ Iako ovakav ideološki fanatizam nije bio čest na Zapadu gde je više vladao „intelektualni filokomunizam“ proistekao iz antiliberalnih strasti Još jedna od posledica ovakvog shvatanja istorije je vera u racionalno planiranje društva koju su imali zapadni intelektualci verujući da je „nevidljiva ruka“ zakazala u obezbeđenju društvene stabilnosti naročito posle krize iz 1929 a divljenje Staljinu kao „oličenju razuma i dobre vladavine“ i njegovim petogodišnjim planovima bilo je skoro opšte mesto Pored svega ovoga Fire značajan deo svoje knjige posvećuje i poređenju Francuske i Oktobarske revolucije što ne treba da čudi budući da je Francuska revolucija tema za koju se autor najviše interesuje On tvrdi da je „ontološko poklapanje“ dveju revolucija zasnovano na njihovoj univerzalnosti – obe su dale obećanje da će stvoriti novog boljeg čoveka Može se primetiti i sličnost između aktera pa autor navodi mišljenja da je Lenjin uspostavio vladavinu naroda po zamislima Rusoa iz „Društvenog ugovora“ ili da se čistke mogu izjednačiti sa giljotinom a NEP sa Termidorom Ipak autor se ne slaže sa ovakvim tvrdnjama mada izbegava da pruži argumentaciju za takav stav„Prošlost jedne iluzije“ je kao što smo već videli kompleksan i bogat narativ o istoriji jedne ideje i autor uglavnom uspeva u svojoj nameri da predstavi tu ideju kao i da objasni uzroke njene privlačnosti i uticaja Međutim ova knjiga nikako nije bez mana Pre svega postoji velika hronološka neproporcionalnost – skoro 80% knjige pokriva period između 1917 i 1953 koji je samo prva polovina trajanja sovjetskog režima dok se druga polovina smešta u poslednja dva poglavlja Iako je nesumnjivo tačno da je period Lenjinove i Staljinove vladavine mnogo značajniji za razumevanje istorije ideje komunizma smatram da je autor trebalo više pažnje da posveti ideji komunizma od Hruščova naovamo a posebno njenom tadašnjem statusu u Zapadnoj Evropi SAD u i zemljama Trećeg sveta Druga velika zamerka koja se može uputiti autoru je njegov očigledan „frankocentrizam“ Istorijatu francuskog komunističkog pokreta se uz opravdanje da je „paradigmatičan“ za svaki drugi pokret posvećuje veliki deo skoro svakog poglavlja Razumem autorovu želju da posebno prikaže ideju komunizma u svojoj zemlji ali se „Prošlost jedne iluzije“ prečesto pretvara u „Prošlost francuske levice“ koja nije u tolikoj meri značajna za glavnu temu ovog dela Takođe autor ne posvećuje dovoljno pažnje uzrocima raspada Sovjetskog Saveza i ideje komunizma već samo izdvaja tri potencijalna uzroka bez opširnije analize i argumentacije iznurenost privrede zbog trke u naoružanju Reganova politika i propadanje same partije konstatujući da je raspad i dalje „velika tajna“ Ipak ovo se može opravdati nedovoljnom vremenskom distancom budući da je od raspada SSSR a do objavljivanja dela prošlo tek 4 godine Naravno tu su i manje tehničke zamerke poput potpunog odsustva grafičkih priloga ali one ne utiču bitno na opšti utisak o ovom delu„Prošlost jedne iluzije“ je sve u svemu veoma uspešna intelektualna istorija komunizma koja nam otkriva mehanizme pomoću kojih su najbriljantniji umovi jednog veka „naseli“ na jednu u teoriji privlačnu ali u praksi zločinačku ideju a u te umove spada i sam autor Iako se od ovakve knjige možda očekuje stroža osuda same ideje i njenog uticaja koji je i dan danas živ u akademiji autor izbegava oštre kvalifikacije a knjigom vlada objektivan i pomirljiv ton Smatram da je autor ovim potezom veoma promišljeno postupio jer je knjiga tako ostala dostupna i krajnje levičarskim intelektualcima za koje je suptilno otvoren prostor za sveukupno preispitivanje svojih ideja Takođe ona omogućava i čitaocima sa desnog političkog spektra da bolje razumeju a čak i da saosećaju sa poštovaocima komunističkih ideja od početka 20 veka do danas Do sada se nisam susreo sa knjigom koja na takav način uspeva da podstakne razmišljanje kod svojih čitalaca


8 thoughts on “Le Passé d'une illusion Essai sur l'idée communiste au XXe siècle

  1. says:

    Francois Furet’s The Passing of an Illusion is an intellectual history of twentieth century communism Translated by his wife Deborah this 1999 English edition loses none of Furet’s anti communist sentiment but his prose never detracts from the book’s flow Furet argues that interwar intellectuals struggled to make sense of a schizophrenic political schema dominated by the three competing ideologies liberalism communism and fascism This era was as much about fascism as it was communism Each ethos rejected liberal democracy and promised an economic and social stability thought lost forever to the nineteenth century Each side identified itself in opposition to the other; to many being anti fascism meant being communist Furet emphasizes the appeal of these competing worldviews a welcome insight and one often omitted from post WWII historical works Post War historians regularly viewed that conflict as a validation of liberal democracy over totalitarianism a view that downplays democracy’s partnership with Stalinism Furet maintains his victorious liberal tone but omits any flag waving Furet’s book is a welcome if uneven addition to twentieth century intellectual historiography especially his introductory chapter It provides a concise recap of the evolution of communist thought as well as how the era’s intellectuals uestioned liberal democracy and strove for a new social order Instead of including “nationalism” and “liberalism” as stock terms Furet emphasizes the mass appeal of totalitarian regimes in the wake of war and depression Later chapters highlight the writings of intellectuals and these sections demand specialized historical knowledge Impressively Furet’s book reveals communism’s contradictions all the while transporting the reader into an early twentieth century mindset one replete with empathy


  2. says:

    There is a rare class of books that interpret history through a specific intellectual prism without taking shortcuts or succumbing to simplifications They dig in deep reuire full attention and hard work and force you to rethink your models of the world For Bertrand de Jouvenel the prism was power for Rene Girard it was mimesis and for Francois Furet it was the idea of communism The book is beautifully translated by Furet’s wife it is rich with aphorisms and precise yet multilayered formulations Intellectually and aesthetically it is a slow and rewarding read which stands apart from many other excellent books on communism including Richard Pipes Martin Malia or Hannah Arendt Furet explores the role and status of bourgeoisie intellectuals nationalists and Jews in European history he dives in deep into Bolshevism’s co dependent relationship with Fascism Nazism and he traces out the contingent and intentional framing of the Communist idea through seminal historical events including World War I Great Depression Spanish Civil War World War II death of Stalin and Cold War We get to witness how an ideological doctrine gets to mutate survive and flourish despite the manifestly horrible outcomes it leaves in its tracks and despite the blatant 180 degree turns in its short term goals and public pronouncements Such feat reuired a political will capable of maintaining orthodoxy regardless of the situation on the ground And Furet describes exactly how that was doneIn naming the book “The Passing of an Illusion” Furet was hopeful that 1991 finally buried the idea that gripped the hearts and minds of a considerable chunk of Western intellectuals for most of 20th century But in the final few pages he seems unsure if human nature can shake off this illusion He died in 1997 and today we can readily attest that his fears were well justified


  3. says:

    U predgovoru za „Prilog kritici političke ekonomije“ Karl Marks tvrdi da se epohe u razvoju ljudskog društva „daju konstatovati sa tačnošću fizičkih nauka“ i da su „buržoaski odnosi proizvodnje“ tj kapitalizam društvena formacija kojom se završava predistorija ljudskog društva nakon koje nužno nastupa komunizam kao svojevrsno ispunjenje istorije čovečanstva Fransoa Fire se u „Prošlosti jedne iluzije“ trudi da objasni zašto je ova ideja zapravo dve ideje – o nužnosti istorije i o propasti kapitalizma imala ogroman uticaj na duhove 20 veka uticaj kakvim ne može da se pohvali nijedna ideja pre nje Različite interpretacije Marksovih tvrdnji bile su ideje vodilje revolucionarnih pokreta širom sveta počevši sa boljševicima u Rusiji 1917 koji su uspostavili režim koji je bio inspiracija za mnoge političke pokrete intelektualce umetnike i obične ljude tokom čitavog 20 veka da bi se u poslednjoj deceniji tog veka raspao tako da od njega ništa ne ostane Fire nam nudi obimnu i kompleksnu ali veoma jasnu istoriju tog režima i njegove ideje trudeći se da odgovori na najvažnija pitanja koja su iza njega ostala koja i dan danas interesuju istoričare i društvene naučnike širom svetaFransoa Fire 1927 1997 bio je jedan od najznačajnijih francuskih intelektualaca 20 veka Kao i mnogi istoričari i pisci njegove generacije bio je član Francuske komunističke partije koju je napustio 1956 zbog sovjetske invazije na Mađarsku što je kako kaže „bila najpametnija stvar koju je ikada uradio“ Iskustvo u komunističkoj partiji je snažno uticalo na njegova lična i akademska interesovanja Nakon što je diplomirao na Sorboni posvetio se proučavanju Francuske revolucije da bi 1965 zajedno sa Denisom Rišeom objavio dvotomnu „La Révolution Française“ Nju je pisao iz perspektive tada dominantne „Annales“ škole koja je bila pod velikim uticajem marksizma Međutim u svojim kasnijim delima on pravi radikalni otklon od ove struje U nizu dela počevši od „Penser la Révolution française” iz 1978 pa sve do “La Révolution 1770 1880” iz 1988 Fire kritikuje marksističku interpretaciju Francuske revolucije kao klasne borbe i modela za Oktobarsku revoluciju Njegov doprinos je bio u tome što je umesto međusobnog odnosa klasa analizirao političke i intelektualne debate tog vremena podsećajući da je revolucija pre svega bila radikalna promena u ravnoteži filozofske i političke moći a ne ekonomskog „klasnog interesa“ Zbog svega ovoga Fire se svrstava u „revizionističku“ istorijsku školu Iako mu je glavni predmet interesovanja bila Francuska revolucija Fire se veoma interesuje i za istoriju ideje komunizma a pitanje odnosa između Francuske i Oktobarske revolucije je jedna od važnijih tema „Prošlosti jedne iluzije“ Ova knjiga je pre svega narativ o razvoju ideje komunizma u 20 veku njenom uticaju na intelektualce i javno mnjenje tog vremena kao i njene političke posledice sa posebnim osvrtom na sprovođenje ove ideje u Sovjetskom Savezu Takođe autor posvećuje pažnju odnosu i paralelama između dva „antiliberalna“ režima 20 veka – komunizma i fašizma Pored ovih većih tema knjiga sadrži ogroman broj manjih segmenata u okviru poglavlja u kojima nas autor upoznaje sa specifičnim detaljima u vezi sa nekom temom bilo da je to kratka biografija određenog intelektualca istorijat razvoja komunističkog pokreta u nekoj zemlji ili čak književna analiza određenog dela „Prošlost jedne iluzije“ obiluje ovakvim digresijama a autor ih uglavnom uspešno uklapa u narativnu celinu ne prekidajući značajno tok izlaganja Od prve do poslednje stranice autor nam priča priču koja obiluje interesantnim zapažanjima referencama na književna dela a sa vremena na vreme je toliko literarizuje da nam se čini da čitamo književno a ne istoriografsko delo Umesto obilja istorijskih podataka godina i imena u vezi sa temom o kojoj piše Fire nam nudi jednu koherentnu i dobro uklopljenu naracijuKnjiga je organizovana u 12 poglavlja koja su hronološki poređana sa povremenim retrospekcijama i anticipacijama zajedno sa predgovorom i epilogom Prvo poglavlje „Revolucionarna strast“ govori o idejama koje su uzrok totalitarnih ideologija 20 veka Drugo i treće poglavlje opisuju uticaj Prvog svetskog rata na razvoj ideje komunizma kao i sprovođenje i uticaj Oktobarske revolucije Četvrto poglavlje „Vernici i razočarani“ daje prikaz intelektualne privlačnosti ideje komunizma i tri veoma interesantne biografije značajnih komunističkih intelektualaca Peto poglavlje daje pregled razvoja SSSR a posle Lenjinove smrti šesto po mom mišljenju ključno poglavlje poredi komunizam i fašizam dok sedmo i osmo analiziraju ideju „antifašizma“ Deveto i deseto poglavlje prikazuju SSSR i njegov uticaj za vreme i neposredno posle Drugog svetskog rata Jedanaesto otkriva uzroke nove polarizacije sveta dok dvanaesto daje prikaz SSSR a posle Staljinove smrti Epilog kratko opisuje SSSR posle Hruščova i daje završne primedbe o raspadu Sovjetskog Saveza koji za autora predstavlja kraj ideje komunizmaCilj ove knjige je da parafraziram autora „rekonstruisanje puta stvaranja mitologije o SSSR u i uopšte komunizmu u javnom mnjenju“ metodom „popisa ideja volja i okolnosti“ Smatram da je autor tokom najvećeg dela knjige veran svom zadatku dajući nam utemeljene informacije o stanju u društvima tokom različitih vremenskih perioda Međutim Fire pored puke istoriografske deskripcije koja čini najveći deo ovog dela nudi i određene mehanizme kojima objašnjava društvene fenomene i promene Smatram da bi ove mehanizme i teze trebalo detaljnije analizirati jer one po mom mišljenju predstavljaju ključni doprinos ovog dela društvenoj nauci Fire pre svega analizira sam nastanak ideje komunizma kombinujući dva faktora – mržnju prema buržoaziji koja je posledica demokratije i javlja se i kod radničke klase i kod aristokrata i specifičnu klimu nakon Prvog svetskog rata koja podrazumeva želju za obnovom novim svetom i „novim čovekom“ Fire tvrdi nadovezujući se na Hanu Arent da su komunizam i fašizamnacizam zapravo dva naličja iste ideologije totalitarizma tj antiliberalizma Razlike postoje npr Fire tvrdi da je nacizam „čist nihilizam“ zasnovan na snazi i volji dok komunizam ima racionalnu notu ali nisu toliko velike da bismo ova dva pojma mogli da posmatramo odvojeno Ova teza je i danas mnogim autorima problematična jer povezuju sovjetski komunizam sa „antifašizmom“ čiji je tvorac Vili Mincenberg agitator Kominterne pojmom koji Fire detaljno analizira i demistifikuje On tvrdi da je dihotomija fašizam antifašizam lažna i da onemogućuje analizu komunizma Sovjetska vlast je „fašizmom“ nazivala ne samo Musolinijev i Hitlerov režim već sve poretke koji nisu komunistički Ideja „antifašizma“ koju su agenti Sovjetskog Saveza širili po Evropi bila je neverovatno plodna te je uticala ne samo na evropske partije članice Kominterne već i na mnoge intelektualne krugove Evrope Ona nestaje u periodu između potpisivanja sporazuma Ribentrop Molotov do napada Nemačke na SSSR da bi posle toga bila jača nego ikad – Sovjetski Savez je izašao kao pobednik iz rata i preuzeo sve zasluge za pobedu nad Hitlerom nakon čega je ideja komunizma bila popularnija i blistavija nego ikad Posle Drugog svetskog rata „antifašizam“ će biti usmeren ka „imperijalizmu“ Sjedinjenih Država ova ideja će imati uticaj i na samom tlu SAD a za vreme rata u Vijetnamu nprJedan od ključnih razloga privlačnosti ideje komunizma Fire nalazi i u njenoj univerzalnosti i „istorijskoj nužnosti“ element koji Fire naziva „religija istorije“ Ta ključna osobina ove ideje tvrdnja da su zakoni istorije spoznati i da se kreću u njenu korist posebno je nadahnjivala intelektualce ali i obične ljude koji su održavali sovjetsku mašineriju zanemarujući moral zbog vere da „izvršavaju istoriju“ Iako ovakav ideološki fanatizam nije bio čest na Zapadu gde je više vladao „intelektualni filokomunizam“ proistekao iz antiliberalnih strasti Još jedna od posledica ovakvog shvatanja istorije je vera u racionalno planiranje društva koju su imali zapadni intelektualci verujući da je „nevidljiva ruka“ zakazala u obezbeđenju društvene stabilnosti naročito posle krize iz 1929 a divljenje Staljinu kao „oličenju razuma i dobre vladavine“ i njegovim petogodišnjim planovima bilo je skoro opšte mesto Pored svega ovoga Fire značajan deo svoje knjige posvećuje i poređenju Francuske i Oktobarske revolucije što ne treba da čudi budući da je Francuska revolucija tema za koju se autor najviše interesuje On tvrdi da je „ontološko poklapanje“ dveju revolucija zasnovano na njihovoj univerzalnosti – obe su dale obećanje da će stvoriti novog boljeg čoveka Može se primetiti i sličnost između aktera pa autor navodi mišljenja da je Lenjin uspostavio vladavinu naroda po zamislima Rusoa iz „Društvenog ugovora“ ili da se čistke mogu izjednačiti sa giljotinom a NEP sa Termidorom Ipak autor se ne slaže sa ovakvim tvrdnjama mada izbegava da pruži argumentaciju za takav stav„Prošlost jedne iluzije“ je kao što smo već videli kompleksan i bogat narativ o istoriji jedne ideje i autor uglavnom uspeva u svojoj nameri da predstavi tu ideju kao i da objasni uzroke njene privlačnosti i uticaja Međutim ova knjiga nikako nije bez mana Pre svega postoji velika hronološka neproporcionalnost – skoro 80% knjige pokriva period između 1917 i 1953 koji je samo prva polovina trajanja sovjetskog režima dok se druga polovina smešta u poslednja dva poglavlja Iako je nesumnjivo tačno da je period Lenjinove i Staljinove vladavine mnogo značajniji za razumevanje istorije ideje komunizma smatram da je autor trebalo više pažnje da posveti ideji komunizma od Hruščova naovamo a posebno njenom tadašnjem statusu u Zapadnoj Evropi SAD u i zemljama Trećeg sveta Druga velika zamerka koja se može uputiti autoru je njegov očigledan „frankocentrizam“ Istorijatu francuskog komunističkog pokreta se uz opravdanje da je „paradigmatičan“ za svaki drugi pokret posvećuje veliki deo skoro svakog poglavlja Razumem autorovu želju da posebno prikaže ideju komunizma u svojoj zemlji ali se „Prošlost jedne iluzije“ prečesto pretvara u „Prošlost francuske levice“ koja nije u tolikoj meri značajna za glavnu temu ovog dela Takođe autor ne posvećuje dovoljno pažnje uzrocima raspada Sovjetskog Saveza i ideje komunizma već samo izdvaja tri potencijalna uzroka bez opširnije analize i argumentacije iznurenost privrede zbog trke u naoružanju Reganova politika i propadanje same partije konstatujući da je raspad i dalje „velika tajna“ Ipak ovo se može opravdati nedovoljnom vremenskom distancom budući da je od raspada SSSR a do objavljivanja dela prošlo tek 4 godine Naravno tu su i manje tehničke zamerke poput potpunog odsustva grafičkih priloga ali one ne utiču bitno na opšti utisak o ovom delu„Prošlost jedne iluzije“ je sve u svemu veoma uspešna intelektualna istorija komunizma koja nam otkriva mehanizme pomoću kojih su najbriljantniji umovi jednog veka „naseli“ na jednu u teoriji privlačnu ali u praksi zločinačku ideju a u te umove spada i sam autor Iako se od ovakve knjige možda očekuje stroža osuda same ideje i njenog uticaja koji je i dan danas živ u akademiji autor izbegava oštre kvalifikacije a knjigom vlada objektivan i pomirljiv ton Smatram da je autor ovim potezom veoma promišljeno postupio jer je knjiga tako ostala dostupna i krajnje levičarskim intelektualcima za koje je suptilno otvoren prostor za sveukupno preispitivanje svojih ideja Takođe ona omogućava i čitaocima sa desnog političkog spektra da bolje razumeju a čak i da saosećaju sa poštovaocima komunističkih ideja od početka 20 veka do danas Do sada se nisam susreo sa knjigom koja na takav način uspeva da podstakne razmišljanje kod svojih čitalaca


  4. says:

    Ez a könyv szinte a teljes nyaramat végigkísérte jött velem ide oda madárlátta könyv és mindeközben balesetek is érték lapszéleit valamilyen – már nem tudom milyen – lilás gyümölcsszármazék nyom ékíti mea culpa gerince pedig egy alkalommal némi sörrel került kontaktusba az viszont nem az én hibám volt de tényleg Mindazonáltal utazásai között sajnálatos módon néha hetekig elheverészett felnyitatlanul a polcon mert bevallom egyszerűen nem tudtam újrakezdeni Nem mintha nem lenne jó könyv mert nagyon is az habozás nélküli öt csillag amit annak köszönhet hogy minden lapjánál éreztem nagyon nagyon fontos valamit olvasok végezvén vele pedig egy szinte irreális elégedettséget éreztem olyasmit amit a hegymászók érezhetnek akik feljutottak a hegyre ahová minden hegymászónak egyszer az életében fel kell jutnia Csak hát ez a könyv annyira sűrű annyira aprólékos gondolatisággal bontja ki tételeit hogy csak kortyolgatni tudtamFuret a kommunista illúzió múltját követi végig – nem történelme érdekli hanem az hogyan emelkedett ki népszerűsége az első világháború poklából és hívei miért vonzódtak hozzá még akkor is amikor a sztálini rezsim bűnei tényleg csak azok számára maradtak láthatatlanok akik egy Lidl ös papírzacskót hordtak a fejükön A kommunizmus cselekedetei tehát a szerző számára abban a kontextusban válnak fontossá amilyen hatást a külvilágból kiváltottak vagy ki akartak váltani – nem eseménytörténet hanem eszmetörténet a tér amiben a könyv mozog Persze az hogy a kor legjobb elméi közül oly sokan miért vonzódtak a baloldali gondolat kvintesszenciájához – jelesül hogy a társadalom bizonyos és igen vaskos szeleteivel mostohán bánnak a hatalom birtokosai és illő volna nekik többet juttatni az anyagi javakból – azt szerintem nem kell magyarázni vagy legfeljebb csak annyira amennyire egy kereszténynek bizonygatnia kell hogy a szeretetelv nem valami ördögtől való dolog Még a marxi tanok népszerűsége is világos – lehet az öreggel vitatkozni tanait meghaladottnak vagy pontatlannak nevezni de azt senki sem veheti el tőle hogy egy teljesen újszerű megközelítést kínált fel ember és társadalom termelés és tőke viszonylatában Viszont hogy ugyanezek az elmék vagy legalábbis egy részük miképp fogadhatták el hogy a Szovjetunió eltorzítja az eszmét nemhogy Marxhoz de még Leninhez képest is totalitáriussá teszi majd monopóliumot hirdet rá és bő 25 évig fenn is tartja azt – hát ezen azért érdemes elmélázni Vagy legalábbis elolvasni Furet mélázásaitA kötet egyik központi gondolata és egyben legérdekesebb vonulata a sztálini kommunizmus és a nácizmus „cinkossága” Furet nem azt mondja hogy a XX század két ordas eszméje rokonok volnának – bár tény hogy mindketten gyűlölték az individuális polgárt akivel szemben a saját maguk által elképzelt de tényszerűen nem létező homogén közösséget állították szembe amely közösség akár felül is írhatta és felül is írta az egyén jogait Mondhatjuk tehát hogy a két eszme a zárt társadalom két szélsőséges megnyilvánulási formája kettejük origójában pedig a liberális demokrácia található Tény továbbá az is hogy módszereiket rendre egymástól vették át kezdve a koncentrációs táborok gyakorlatával – tehát ha az ideák legfőbb ismérve hogy van e bennük koncentrációs tábor vagy sem akkor a sztálini és hitleri rezsimek a legszorosabb rokonságba keverednek egymással Ugyanakkor ami jövőszemléletüket céljaikat és filozófiájukat illeti túl sok minden választja el őket ráadásul a történelem nagy részében épp egymás fő ellenségeként határozták meg magukat Egy akolba sorolásuk tehát vitatható – ám tény hogy olyan erősen egymásra voltak szorulva hogy egyiket a másiktól függetlenül vizsgálni Furet szerint lehetetlen Hisz a Szovjetunió nyugati népszerűsége épp azáltal vált ennyire már már vallási tébolyra emlékeztetően szívóssá hogy Sztálin össze tudta kötni a kommunizmust előbb a felvilágosodás eszményével majd a húszas évek második felétől kezdve az antifasizmussal képes volt elhitetni a demokratikus beállítódású értelmiséggel hogy ő és csakis ő képes szembeszegülni Hitlerrel Nyilván ebben segítségére voltak a korszak végtelenül megalkuvó demokratikus államférfiai akik a spanyol polgárháborúban és Münchenben is remegő térdekkel álltak arrébb nehogy a nácik megorroljanak rájukPont ezért volt akkora trauma amikor Sztálin vérbeli reálpolitikusként egy falat Lengyelországért meg Baltikumért és Besszarábiáért megkötötte a Molotov Ribbentrop paktumot Hisz a fáradságosan felépített antifasiszta nimbusz mehetett ezáltal a kukába helyette pedig nem tudtak mit felkínálni híveiknek mint hogy a fasizmus csak az imperializmus legfelsőbb foka ergo tök fölösleges különbséget tenni köztük Nem csoda ha ’39 után a kommunizmus népszerűsége a mélypontra zuhant ezt a paktumot nem lehetett úgy eltitkolni mint az ukrán éhínséget vagy a gulágot ám Sztálin nagy szerencséjére segítségére sietett ismét Hitler aki megtette azt a szívességet hogy lerohanta a Szovjetuniót amely ország így szándéka ellenére egyszer csak a jók térfelén találta magát ismét ő lett az első számú antifasiszta aki a legnagyobb véráldozatokkal veri vissza a nácik rohamait Diadala pedig kitörölte az emlékezetből hogy két évig tulajdonképpen a Harmadik Birodalom szövetségese és legfőbb nyersanyag szállítója volt ráadásul lehetővé vált számára hogy jutalomként kliens államok hadát építhesse ki egészen Európa szívéig Ám ahogy a háború véget ért a nácik is eltűntek tehát az oroszoknak új főgonoszra lett szükségük – ezt elegánsan úgy oldották meg hogy ők megmaradtak egyedül hiteles antifasisztának viszont a nyugati szövetségesek egyszeriben kénytelenek voltak átvenni a fasiszták szerepét ők váltak mumussá a béke ellenségeivé Ez a taktika ideig óráig be is vált ám az ötvenes évek elejére már nem maradt benne erő az agresszív kelet európai szovjet beavatkozások fokozatosan amortizálták berlini blokád ’56 stb Sztálin halála után pedig el is indul az illúzió leépülése – a szovjet típusú kommunizmus népszerűsége egyre csökkent nyugaton és a Mao Castro vagy pláne Che által képviselt „fiatalos” verziók trendibbek lettek Persze ettől még a rendszer sokáig fennmaradt csak éppen hiába állt látszólag szilárdan már kezdett kikopni a lába alól az eszmei hitelességNyilván akadnak dolgok ami miatt vitatkozni lehet Furet vel Például a Sztálin halálát követő időszakon szinte csak átfut mintha nem is volna lényeges az a harmincvalahány év és hát valóban talán túl sokat foglalkozik a francia kommunista párt belső ügyeivel – mentségére legyen mondva azokat ismeri legjobban maga is tag volt jó ideig és érveket hoz fel amellett is miért tekinthető ez a párt „tipikus” nyugati kommunista képződménynek De azért óriási könyv ez vállalásában lelkiismeretességében és gondolatainak súlyában is – én meghajtom a fejem előtte És alázatosan kérem bocsánatát a gyümölcsfoltért meg a sör miatt Amúgy is saját könyv Aprólékos igen de mégsem nehézkes mert Furet nem a német filozófiahagyományt követi hanem az elegáns hajlékony fejtegetések híve Furet a szovjet „kommunizmus monopólium” megszűnését Tito lázadásának idejére teszi mert akkor merült fel először komolyan a gondolat hogy a kommunizmusban nemcsak szakadár egyének vagy kisközösség létezhetnek hanem akár egy állam is letérhet a szovjet útról Persze a jugoszlávok renitenskedése nem azt jelentette hogy az oroszok innentől kezdve másodhegedűsök voltak egyszerűen azt hogy akadt az ideológián belül alternatívájuk Ami azt illeti a kommunizmusnak legalább VAN filozófiája még ha végletesen el is rugaszkodik tőle A nácizmusnak viszont nincs – a Mein Kampfot ugyanis filozófiai műnek tekinteni olyan mintha az emésztőgödörre hinnénk azt hogy jakuzzi Carl Schmitt írásai nem tekinthetőek a nácizmus filozófiájának – egyszerűen azért mert nem megalapozták a nácizmust hanem pusztán a jogi alapjait kívánták lefektetni És vice versa Hitler sem valószínű hogy hatalomra került volna ha nincs az a masszív bolsevik paranoia a társadalomban és a konzervatív pártokban A hamis szovjet mítosz hogy a kommunisták Hitler egyetlen igazi ellenfelei egyúttal azt is jelentette hogy a holokausztot is igyekeztek kitörölni a történelemből – hisz az nem fordulhatott elő ugye hogy a Führer jobban gyűlölt volna valakit mint a kommunistákat akik ezt az érdemet maguknak tartották fenn Ezért hát a milliók akiket az Einsatzgruppék Ukrajnában tömegsírba lőttek sem zsidók voltak hanem mindközönségesen szovjet emberek


  5. says:

    Un libro denso y por momentos repetitivo pero ue nunca deja de ser interesante por la erudición del autor y la razonada justificación de sus puntos de vista De hecho creo ue es una obra imprescindible para entender de una vez por todas el porué de la aparente superioridad moral de la izuierda y del irresistible atractivo de las ideas comunistas entre los intelectuales del siglo XX


  6. says:

    De referencia en Postguerra


  7. says:

    Furet was Communist He believed in the following days which sing Budapest and Prague convinced him of his error But the uestion is whole How intelligent people could be enough stupid to believe in itIt is well of illusion that we speak The Communist thrived on catholic grounds because the messianism was very presentL imposture communist is great interrogation the XX century and one still wonders why Furet helps us to understand it


  8. says:

    75


Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *